Kada su najavili da će se Dragon Ball vratiti na male ekrane, 18 godina nakon poslednjeg poglavlja katastrofalnog i zaboravnog Dragon Ball GT-a, svi su tu vest prvo prihvatili sa izvesnom sumnjom. Posle 2 filma ("Bitka bogova" i "Povratak F") malo slab, ali zaista uspešan na blagajnama ideja o nastavku u obliku televizijske serije počela je da lebdi u vazduhu. Konačno su se potvrdile glasine, i ne samo to, već će i sam Akira Torijama stajati iza dizajna i scenarija serije (!).
Nakon očekivane početne hajke, serija je otišla naglo, uglavnom zbog loš crtež i katastrofalna animacija. Po prvi put, cela serija je u potpunosti nacrtana i animirana kompjuterski, koristeći digitalne tablete umesto zanatskih metoda, a rezultat je ostavio nešto da se poželi. Kakav bi Dragon Ball Super bio da je dobro nacrtan?
Ono što mnogi ne znaju je da se par nedelja pre premijere animea, 18. juna 2015, na japanskim kioscima pojavila i manga verzija DBS-a u izdanju V Jump magazina. Користећи argumentima samog Torijame i crtežima Tojora, Dragon Ball Super manga je pravi nastavak po duhu i duši klasika Akire Torijame. Iako crteži ne dostižu anđeosko savršenstvo originala, oni se prilično približavaju, i služe kao dostojni naslednici štampanog mita.
Ponekad se čini da se ništa nije promenilo...Čitanje mange može pomoći da se ublaži to loše telo koje gledanje televizijske serije ostavlja za sobom. Ovo je Dragon Ball. Ovo bi trebalo da vidimo u punoj boji i u pokretu. Ali nemojte pogrešiti, nakon čitanja nekoliko brojeva u mangi počinjete da vidite šavove. Pazite, ne kažem da je loš strip, to je sve što treba da bude i uspeva da povrati onaj osećaj da je sve moguće. Emocija. Ali iz nekog razloga ima onaj isti plastični miris, novi, koji odaje anime. Prefabrikovana.
Tojoro je mangaka koji je postao poznat po tome što je autor fan-mange Dragon Ball AF, a zatim ga je Šueša unajmila da nacrta spin-off "Dragon Ball Heroes: Victory Mission ". Može se smatrati logičnim naslednikom Akire Torijame. I mada uspeva da imitira stil učitelja na pohvalan način još uvek možete videti taj nedostatak snage. Neke od njegovih figura pokazuju određene probleme sa proporcijama, kao u slučaju Gokua, koji iz nekog razloga ima tendenciju da bude prilično tvrdoglav. Tojoro takođe pomalo gubi ruku kada mora da nacrta donji deo debla Son Gokua, produžavajući ga na neprirodan način.
Šta ti se desilo sa glavom, Goku?Što se ne dešava, na primer, sa Vegeta, то je mnogo bolje zastupljen. Do te mere da ga je u većini slučajeva nemoguće razlikovati od verzije samog originalnog autora. Ovo je Vegeta koju svi poznajemo. Svi potezi mangake daju veoma uspešnu i verodostojnu verziju princa od Saijana.
Akira Torijama je crtao nekoliko stranica u boji za svaki određeni broj, koji je Tojoro odbacio pošto je isporučio ne više od par ilustracija u boji u do sada objavljenim brojevima. Što pokušava da nadoknadi korišćenjem zapleta, koji, iako na prvi pogled mogu delovati kao nešto pozitivno, na kraju otežavaju autentičnost stripa. Torijama nije voleo spletke, i zato ih je jedva koristio. Ovde, videvši toliko zapleta, odmah shvatamo da ovo nije tata Tori za olovke.
Torijama nikada nije koristio parcele ...Još jedno od „vrućih” pitanja nastavka Dragon Ball Z-a je humor koji se koristi u priči. U manga verziji humor je mnogo bolje integrisan nego u anime, i ne škripi toliko, što nas u animeu mnogo puta na kraju izvuče iz iste priče, ovde teče potpuno prirodno. Postoje trenuci koji se čak graniče sa genijalnošću, podsećajući na najluđe gegove Vile Pinguino.
U ovakvim scenama možete videti ruku Torijame, brend kućeŠto se tiče borbenih scena, prvo što vidimo je da nestaje onaj osećaj stida iz animea. Ovde Tojoro ima dobro naučenu lekciju i zna šta znači predstavljati dobru borbu u stilu Dragon Ball-a. Možemo primetiti izvesnu evoluciju u razmerama moći likova Što se tiče Buu sage, u stvarnoj borbi likovi su evoluirali, a čak su i naučili čudnu tehniku koju nikada ne vidimo u animeu. Ali poput tog oreola koji se provlači kroz celu mangu, postoji nešto što nije baš ubedljivo u pogledu borbe prsa u prsa.
Manga nas tera da poželimo da ponovo vidimo ove momke u akcijiA tu je i pitanje da li se Dragon Ball vraća svom epskom tonu. U ovom trenutku je malo teško odlučiti se, jer iako opet ima tu bogatu, sočnu aromu, da će nam reći nešto što će nas iznenaditi, ipak ne možemo da osetimo taj osećaj nervoze, to nešto veoma loše će se dogoditi. Можда teško je saosećati sa likovima, jer daje osećaj da je sve igra i da niko nije u stvarnoj opasnosti. To, zajedno sa naglašenijim humorom ovog novog putovanja, čini da Dragon Ball Super uopšte gubi onaj epski ton koji je udahnut u matičnoj seriji. Kada je Vegeta ubio Pikola prilikom njegove prve posete zemlji, svi obožavaoci su stajali ukočeni ispred televizora dok su gledali kako kralj demona štiti Sona Gohana, sina svog najvećeg neprijatelja, od napada strašnih Saijanaca. Ovako nešto u DB Super bi bilo nezamislivo. Serija ne stvara takva okruženja.
Torijama je imao dobru ideju da proširi mitologiju DB-aS druge strane, ova nova serija saga donosi nova mitologija u svetu Dragon Ball-a, što pomaže da se prošire mogućnosti i otvore nove teritorije parcele kojima se treba baviti. 7 novih zmajevih lopti, veličine pravih planeta i ispunjavaju beskonačan broj želja. Ali pre svega, struktura od 13 univerzuma, koja otvara vrata novim likovima i mogućim konfrontacijama koje bi, s druge strane, već bile iscrpljene, pomaže da se iz glave čitaoca otkloni misao da je sve već rečeno. Postoje novi svetovi i praktično je sve moguće. Samo će vreme pokazati da li je putovanje bilo vredno toga.
