Mario Kart Tour, najgori Mario Kart u istoriji - The Happy Android

Prošle nedelje je objavljena jedna od najiščekivanijih mobilnih igara za Nintendo fanove, Mario Kart Tour. Igra za Android i iOS zasnovana na modelu free-to-play sa mnogo više senki nego svetla. Posle nekoliko dana igranja naslova, osećaj koji imamo je prilično gorak, i šteta, jer se čini da su programeri „raspustili kosu“ u najgorem smislu te reči.

Da li je Mario Kart Tour loša igra? Mogli bismo reći da je jednostavan u smislu čistog i jednostavnog igranja, iako je sve ono što okružuje igru ​​čini ovaj naslov veoma daleko od onoga što bi mogao biti da mu je Nintendo pristupio iz manje agresivne perspektive. Pre svega, s obzirom na to da se suočavamo sa franšizom sa bazom igrača koja u velikoj meri uspeva na deci i maloletnicima.

Započnite igru ​​i već nalazimo prvo iznenađenje

Mario Kart Tour pokupi najgore poroke trenutne industrije mobilnih igara, pa čak sebi dopušta luksuz da doda dodatni „šut“. Od samog početka, neophodno je da bi se uopšte počelo igrati prijavite se sa Nintendo nalogom. Ako imamo Switch, to nam možda neće predstavljati problem, ali u suprotnom smo u obavezi da se registrujemo i ostavimo svoje podatke za igru ​​koju ćemo, da ne bude greške, verovatno deinstalirati za nekoliko nedelja ili manje.

Loš početak...

Vertikalni raspored

Kada je Nintendo lansirao Super Mario Run, želeo je da stavi veliki naglasak na potrebu da se njihove igre mogu igrati vertikalno i jednom rukom. Nešto što bi nam omogućilo da uzmemo nekoliko utakmica dok idemo podzemnom ili autobusom: nešto što treba imati na umu ako mislimo da Japanci provode veliki broj sati putujući javnim prevozom. Pravilo koje se Nintendo pridržavao u svim svojim mobilnim igrama.

Ovde, međutim, govorimo o trkačkoj igrici, a činjenica da je ekran ograničen na vertikalni format čini ga vidljivost na pisti je izuzetno ograničena. Ako postoji neka igra koja zahteva pejzažni pogled, to su igre vožnje, a u Mario Kart Tour-u je predstavljena više kao neophodnost nego kao opcija stila. Naravno, ovo se takođe prevodi u mnogo pojednostavljenije i manje grube rute, što na kraju oduzima mnogo iz igre kada je u pitanju igranje.

Pojednostavljena igra

Ali nije sve loše u Mario Kart Tour-u. Kao iu Super Mario Run-u, grafika savršeno odgovara ustaljenom kanonu, a čini se da igramo Switch ili Wii U. Muzika je takođe na nivou i ako smo ljubitelji sage, nesumnjivo ćemo prepoznati neke koji još jedna klasična melodija.

Međutim, iako je papir za umotavanje koji se koristi za ovo pakovanje najatraktivniji, „sadržaj pakovanja“ ostavlja mnogo više da se poželi. Igra je svedena na minimalnu ekspresiju, što u praksi znači da imamo samo 2 kontrole: levo-desno za okretanje karte i gore-dole za pokretanje objekata. Sve ostalo ide automatski (auto se kreće sam, ne dozvoljava da siđete sa staze i automatski ubrzava na određenim deonicama). U meniju podešavanja imamo mogućnost aktiviranja ručnog klizanja, ali ni to nije nešto što podrazumeva dovoljno značajnu promenu. Na kraju, ostaje vam osećaj da je vožnja kartinga gotovo najmanje važna stvar u igri.

Čuvene lule

Mitske zelene lule Mariovog sveta oduvek su bile sinonim za iznenađenja i nove svetove za otkrivanje. U Mario Kart Tour-u, međutim, oni su preuzeli ovaj koncept i pretvorili ga u top koji puca na sve vrste nagrada. U suštini, ono što je bilo "loot box" ili slot mašina.

Pre nego što počnemo sa prvom trkom, igra nam već predstavlja cev koju moramo „otvoriti“ i u kojoj ćemo pronaći lika, pribor ili karting. Sva otključavanja se vrše preko poznatih cevovoda, koje možemo kupiti novčićima u igri ili rubinima (premium valuta igre). Kola i likovi su toliko skupi za otključavanje sa standardnom valutom igre da na kraju ne znamo da li igramo da otvorimo cevi ili otvaramo cevi da bismo igrali. U oba slučaja, iskustvo igranja je izuzetno ogorčeno, što dovodi do prerane dosade koja je skoro neizbežna.

Mikrotransakcije i sezonske propusnice

Naravno, sve ovo je savršeno začinjeno mikroplaćanjima svih vrsta. S jedne strane, imamo mogućnost kupovine rubina, u pakovanjima od skoro 3 evra do skoro 75 evra (da bismo mogli da napravimo 2 serije cevi potrebno je da potrošimo 6,99 evra).

Ali stvar se tu ne zaustavlja, jer postoji i ono što je poznato kao „Golden Pass“ koji nije ništa više od mesečne pretplate od 5 evra (isto kao i ceo katalog Google Play Pass), sa kojim ćemo imati pristup Ekskluzivne nagrade, sopstveni izazovi i mogućnost otključavanja najtežeg režima igre (200cc). Odnosno, ako želimo da automobili idu malo brže, moraćemo da odemo do blagajne i platimo.

Sve ovo ne bi bilo tako ozbiljno da nema činjenice da su veliki deo Nintendove mete maloletnici, a ova vrsta aktivnosti samo podstiče oblike igre koji su u najmanju ruku nezdravi. A nećemo govoriti o multiplayer online modu, nečemu što je od početka najavljivano kao velika novina i što na kraju nije stiglo (barem iz kutije). Naravno, da biste mogli da igrate ovaj Mario Kart obavezno je imati internet vezu, tako da sada možemo reći zbogom našim podacima jer smo ozbiljno navučeni na ovu igru.

U svakom slučaju, ne čini se da će svi ovi „detalji“ ukaljati novi uspeh Nintenda. Samo nedelju dana nakon lansiranja, već je nadmašila Pokemon GO i najuspešnija je mobilna igra japanske kompanije. Ne mislim da je to igra koja je u skladu sa velikim nasleđem Nintenda na tržištu video igara, a istina je da sam pomalo tužan kada vidim kako su skočili na vagon „bilo šta ide“ pretpostavljajući svoje Najgore prakse za mobilne igre na svetu.

Имаш Telegram instaliran? Primite najbolji post svakog dana naš kanal. Ili, ako želite, saznajte sve od naših Фацебоок страница.

Рецент Постс