Operativni sistemi zasnovani na Linuxu oduvek su se smatrali slobodnim od virusa i malvera. Тако је? ... Pa, iskreno, istina je da ne. Nijedan operativni sistem na licu zemlje nije 100% slobodan od zaraze. Čak ni Linux, koliko god daleko od mogućnosti masovnih infekcija. Jedan od onih koji se šire na vebu, kao i kod Windowsa, znate. Zašto onda imamo osećaj da je Linux imun na bilo kakav zlonamerni napad?
Mnogi ljudi misle da je Linux sistem koji koristi toliko malo ljudi da hakeri nisu vredni da troše svoje vreme i trud stvarajući viruse koji će uticati na samo nekoliko računara. To je još uvek zabluda, pošto više od 90% Internet servera radi pod Linux arhitekturama. Ima li boljeg načina da se izazove haos nego napadom na one servere koje svi koriste? Ako bi ovi serveri bili zaraženi ili uništeni, hiljade računara bi palo zbog jednostavnog domino efekta. Stoga je jasno da mala upotreba Linuxa nije razlog da se uzme u obzir da bi se objasnila niska proliferacija virusa u ovom sistemu.
Hajdemo do korena stvari: Linux je arhitektura sa veoma čvrstom strukturom i nekoliko pukotina, što ga čini praktično imunim na većinu infekcija. Sistemi zasnovani na Linux se sastoji od Linuxa (Tačno rečeno), koji je sistemsko jezgro i za GNU / Linux, koji je operativni sistem. Mogli bismo reći da je kernel srce sistema, kernel, a GNU/Linuks su slojevi koji ga okružuju i koji komuniciraju sa korisnikom. Danas postoje stotine Linux distribucija, i sve su manje-više iste na nivou kernela, ali potpuno različite na nivou operativnog sistema.
Idemo na praktičnu stranu: Pretpostavimo da kreiramo virus za Debian. To bi bilo jako dobro, jer bismo zarazili Debian mašine, ali nismo mogli ništa da uradimo protiv mašina zasnovanih na RPM-u kao što su RedHat ili Fedora. Sve ovo ne uzimajući u obzir da bi nam takođe bio potreban suštinski zahtev: root ili administratorska lozinka. Веома компликовано.
Linux nas primorava da uspostavimo root lozinku i lozinku za svakog korisnika (osim za gostujuće korisnike) za razliku od Windowsa, koji omogućava kreiranje administratorskih korisnika bez potrebe za lozinkom, što ga čini veoma ranjivim. Ali ima još toga. Windows ne može da funkcioniše bez korisničkog interfejsa, za razliku od Linux-a, koji se može instalirati bez potrebe za grafičkim interfejsom, čime se povećava nivo bezbednosti u našem sistemu. Kao što vidite, Linux dozvoljava veoma restriktivne mere zarad integriteta i bezbednosti sistema. Sada sve počinje da ima više smisla?
U Linux-u su administratorske dozvole osnovne!U svakom slučaju, nemojmo verovati sebi. Данас postoji više od 800 poznatih virusa za Linux: imamo trojance, razne skripte, crve, rootkite... Ali nemojmo biti uznemireni. Da li znate koliko je virusa identifikovano u Windows-u? Više od 20 miliona. Poređenje je ogromno.
Da li je potrebno instalirati antivirus na Linux-u? U principu, bilo bi dovoljno da se krećete i radite pažljivo da ne bi bilo problema, pa nije da je potrebno. Za one od nas koji stalno formatiraju ili prosleđuju antivirus na naš Linux računar, to je iskreno preporučena alternativa.
Имаш Telegram instaliran? Primite najbolji post svakog dana naš kanal. Ili, ako želite, saznajte sve od naših Фацебоок страница.
