Google Stadia: analiza i iskreno mišljenje nakon 2 nedelje korišćenja

Krajem prošlog meseca dobio sam svoje "Premier Edition" pakovanje od Google Stadia sa svime što vam je potrebno da počnete da napumpate ovu novu uslugu video igara u oblaku. Istina je da su kritike koje Gugl platforma dobija prilično kontradiktorne: neki stručnjaci je svrstavaju u najveći neuspeh koji se pamti u svetu igara, dok je drugi obožavaju i padaju joj pred noge. Koga slušamo?

Google Stadia u analizi, da li je ovo budućnost igara?

U ovakvim situacijama najbolje je da probate sami, a mi smo upravo to i uradili. U tom smislu, moram priznati da su moja očekivanja prošla kroz nekoliko faza: prvo sam bio euforičan, zatim sam bio prilično razočaran u prvim danima upotrebe, i malo po malo sam se upuštao u to sve dok nisam učvrstio mišljenje Danas imam sistem: revolucionarnu (i zahtevnu) platformu pozvanu da zauvek promeni svet igara, ali koja još uvek ima nekoliko ivica za poliranje.

A kada govorim o „ivicama“, ne mislim samo na one aspekte koje će Google poboljšati: postoje faktori koji utiču na iskustvo Stadia-e koji su potpuno nepovezani sa uslugom i koji nažalost imaju mnogo više veze sa vremenom u kojima živimo i elementima koje sam korisnik doprinosi (internet veza, hardver) nego sa samom platformom.

Ovo čini iskustvo Stadia potpuno subjektivnim. Za neke to može biti i pravo čudo i prava luda i beskorisna katastrofa, pri čemu su oba mišljenja podjednako važeća (sve dok su ispravno obrazložena i opravdana, naravno). Ali hajde da idemo po delovima i vidimo od čega se sastoji ovaj veliki mali izum.

Hardver

Magija Google Stadia-a je upravo ovo: hardver. Ili bolje rečeno, odsustvo istog. Velika razlika između Stadia-e u odnosu na ostale „fizičke“ konzole je to što nije potrebno kupovati video konzolu, pošto se sav hardver neophodan za pokretanje igara nalazi na Google-ovim udaljenim serverima. Na ovaj način, u teoriji, jedini suštinski uslov je da imate internet vezu.

Sada, kao što svi znamo, konzolama je potreban i kontroler ili gamepad, kao i ekran na kome možete da vidite „šta se dešava“ u igrici. Ovde Stadia nudi nekoliko alternativa koje se mogu igrati:

• Chromecast Ultra + Stadia kontroler
• Mobilni telefon (trenutno samo pametni telefoni Pixel 2, 3 i 4) + Stadia kontroler (takođe kompatibilan sa Xbox One i PS4 kontrolerima)
• PC (preko Chrome pretraživača) + Stadia kontroler (takođe kompatibilan sa drugim kontrolerima preko USB-a, kao i sa tastaturom i mišem)

Napomena: da bismo mogli da igramo potrebno je i da ga instaliramo aplikaciju Stadia.

Gugl je najavio da će u budućnosti biti moguće koristiti i druge pametne telefone pored piksela, iako su za sada svi ekrani i kontrole kompatibilni sa sistemom.

Da bismo uradili ovu analizu, kupili smo paket Premier Edition (129 evra u Google prodavnici), koji uključuje a Chromecast Ultra i a kontroler stadiona bele boje, kao i pristupni kod da mogu da koriste platformu, i tromesečnu pretplatu na Stadia Pro da se može igrati (o čemu se na kraju i radi).

Upozorenje: trenutno je jedini način da pristupite Stadiji pomoću jednog od ovih pristupnih kodova koji dolaze sa kombinacijom Chromecast + Remote, tako da ako nam prijatelj ne da Buddypass da testiramo uslugu, moraćemo da prođemo kroz kutiju nepopravljivo. Od sledeće godine moći ćemo da pristupimo Stadiji besplatno, ali za sada je mantra da ne morate da trošite novac na konzolu još uvek poluistina.

Stadia kontroler

Zvanični Stadia gamepad je kontroler koji se najviše preporučuje za igranje igara na platformi. Njegova završna obrada je nesumnjivo kvalitetna i pokazuje da je proizvodnja veoma pažljiva. Na dodir izgleda da je napravljen od materijala koji više liči na keramiku nego na tipičnu plastiku koju vidimo u većini kontrolera danas.

Dugmad imaju lep dodir, a i prednje „pečurke“ i zadnji okidači zadovoljavajuću vožnju. Ono što nije toliko zadovoljavajuće je krstasta glava, koja nudi osećaj „dugme“ umesto tipičnog vodiča za smer. Zbog toga je onima koji su navikli da koriste ukrštenicu za pravljenje kombinacija u borbenim igrama teško da ulančaju pokrete, pošto prelaz između „dole-desno“ ili „dole-levo“ itd. To se ne radi glatko i čini se da pritisnemo dva dugmeta odvojeno. Ne znam da li se dobro objašnjavam, ali osećaj je prilično čudan, posebno u borbenim igrama tipa Street Fighter.

Za kraj, takođe se mora reći da Stadia kontroler uključuje punjenje preko USB-a tipa C, dugme za pozivanje Google pomoćnika (koji za sada nije u funkciji) i još jedno izvorno dugme za pravljenje snimaka ekrana u bilo kom trenutku. Takođe je vredna pažnje funkcija vibracije gamepada, nekoliko nivoa iznad klasičnog Dual Shock-a na PS4.

Chromecast Ultra

Drugi preporučeni uređaj za igranje Stadia-e je Chromecast Ultra. Ovaj pregled konvencionalnog Chromecast-a ima posebnost što uključuje Ethernet ulaz kako bi se mogao povezati na Internet u najboljim mogućim uslovima (naravno, radi i preko Wi-Fi).

Dobra stvar u vezi sa ovom drugom dodatnom opremom koja je uključena u paket Stadia je to što je i dalje multimedijalni uređaj, što znači da ga možemo ponovo koristiti i koristiti za gledanje Netflix-a, YouTube video zapisa i drugih na TV-u. Ako vas Stadia na kraju ne ubedi, uvek možete da se utešite ovim.

Streaming / Gameplay

Iako je ovo potpuni servis za striming, istina je da Stadia nema nikakve veze sa drugim platformama kao što su Netflik, HBO ili Prime Video. U slučaju ovog drugog, priroda njihovih usluga im to dozvoljava puferovanje, na način da ako dođe do prekida veze ili pati brzina preuzimanja, to ne utiče na kvalitet sadržaja.

Na Stadiji, međutim, ništa od toga nije moguće. Informacije moraju da putuju od kontrolera igrača do Gugl servera, a odatle do ekrana na kome se igra igra, sve „skoro“ u realnom vremenu i dugo da ne bi došlo do tipa kašnjenja unosa.

Ovo neminovno zahteva moćnu vezu, ali nas takođe tera da imamo mrežu u kojoj nema prekida ili pada signala. Tokom poslednje 2 nedelje testirao sam sistem koristeći standardnu ​​konfiguraciju moje kućne mreže (ugovorena snaga od 100Mb), bez izmene podešavanja u ruteru ili u aplikaciji Stadia, i ovo su rezultati:

• TV + Chromecast + Stadia kontroler preko wifi-a (ruter u drugoj prostoriji): Ovde je iskustvo igranja bilo veoma loše, puno pikseliranih svakih 2 sa 3, sa mutnim i isprekidanim sadržajem. Ako igrate Stadia na ovaj način, sigurno nećete želeti ponovo da dodirnete sistem. Čak i ako promenite potrošnju podataka iz aplikacije Stadia, rezultat je jednostavno strašan (na ovom istom TV-u, Netflix i druge aplikacije za strimovanje rade savršeno, što pokazuje da je nivo potražnje u ovom slučaju mnogo veći).
• Pixel telefon + Stadia kontroler preko wifi-a (ruter u drugoj prostoriji): U ovom setu igrica koristili smo Pixel 3A mobilni tako što smo povezali Stadia kontroler preko USB-a i igrali preko aplikacije Stadia. Čini se da se ovog puta fluidnost malo popravlja, ali još uvek ima puno piksela, a borbene igre poput pomenutog Samurai Shodown-a ostavljaju mnogo da se požele. Bez sumnje, činjenica da smo povezani preko Wi-Fi mreže i da je ruter u drugoj prostoriji ozbiljno opterećuje iskustvo igranja.
• TV + Chromecast + Stadia kontroler preko wifi-a (ruter u istoj prostoriji): Ovo je nešto drugo. Kada smo se preselili u istu prostoriju u kojoj se nalazi ruter, kvalitet sistema se promenio za 180 stepeni. Uključili smo Chromecast Ultra u monitor, sinhronizovali kontroler i igranje je jednostavno odlično. Ne samo da nema zaostajanja (barem ga ja ne primećujem), već sve teče kao svila čak i sa maksimalnim nivoom kvaliteta slike. Igre se učitavaju veoma brzo sa skoro ikakvim vremenom čekanja, a najbolje od svega, bez instaliranja fizičkog diska, možemo da počnemo da igramo čim kupimo igru ​​u Stadia prodavnici. Razumem da će povezivanjem Ethernet utičnice sa Chromecastom veza biti bolja, ali u ovom trenutku povezivanje preko Wi-Fi mreže je više nego dovoljno.
• PC (Google Chrome) + Stadia kontroler (povezan preko Ethernet kabla): Iznenađujuće, iako sada igram preko žičane internet veze, PC iskustvo u velikoj meri pati, pokazujući rezove, zaostajanje i zamućene slike kada igramo preko pretraživača. Ovo nam pokazuje da veza nije sve, i ako naš Chrome pretraživač nije čist i lagan kao pero, nećemo moći da uživamo ni u prihvatljivom iskustvu. Ovde bi rešenja bila deinstaliranje bilo koje ekstenzije za pretraživač, kao i brisanje privremenih datoteka, ažuriranje svega što je potrebno, pa čak i formatiranje računara u ekstremnom slučaju.

Uz sve ove testove, ono što smo jasno pokazali je da Stadia ima 2 bitna zahteva koje moramo da poštujemo ako želimo da uživamo u usluzi kakvu je dizajnirao Google:

• Imajte moćnu i neprekinutu internet vezu. Gugl preporučuje minimalno 10Mbps, ali mi je barem u mom slučaju bilo potrebno mnogo više od toga da bih mogao da igram sa dobrom grafikom i bez bilo kakvih rezova. Ako imamo eternet kabl, svakako ga treba koristiti (ako ne, moraćemo da odemo u istu prostoriju u kojoj se nalazi kućni ruter).
• Imajte čist i glatki uređaj za reprodukciju. Ako je ekran sa kojeg ćemo igrati ekran našeg računara, moramo se pobrinuti da oprema ne usporava ili ima problema sa preopterećenjem. Svaka takva neprijatnost takođe utiče na Stadia, pošto je to i dalje veb aplikacija koja se pokreće iz pretraživača. Bez sumnje, iskustvo funkcioniše bolje kada koristimo Google-ove proizvode, kao što su Chromecast Ultra ili zvanična mobilna aplikacija Stadia.

Ukratko, ako govorimo o igrici kao takvoj, ovo je zaista dobro. Ali da, moramo biti sigurni da ispunjavamo neophodne uslove. Ono što su hteli da nam prodaju da možemo da igramo bilo gde i bilo kada je tačno samo ako se krećemo u kontrolisanim okruženjima gde su uslovi minimalno optimalni. Sada, kada je sve na svom mestu, usluga je pravo čudo tehnologije.

Igre

Skoro bih rekao da je ovo najmanje važna tačka, s obzirom na to da govorimo o sistemu igara koji dolazi da revolucioniše svet igara kao takvog. Ali šta je konzola bez video igrica? Pa, verovatno nešto slično onome što je Stadia trenutno.

Platforma trenutno ima 26 naslova, a iako se radi o igricama neospornog kvaliteta, nedostaje da su ubacile neke novine ili ekskluzivnije, osim zanimljivog GYLT-a, koji je razvio madridski studio Tequila Works. Uz pretplatu na Stadia Pro trenutno možemo da igramo Samurai Showdown, Tomb Raider: Definitive Edition, Destiny 2 i Farming Simulator 19 (potonji ne znam da li su ga postavili kao „šalu“, ali vredi…).

Lično, nemam problema sa igricama, pošto 4 koje su uključene besplatno nisam probao i samim tim imam nekoliko sati igranja dok ne puste nove stvari, ali činjenica da su ostale igre koje su dostupne u prodaji imaju istu cenu kao i kada su pušteni, s obzirom da su neki naslovi koji postoje već neko vreme, u najmanju ruku je frustrirajuće. Mogao bih da kupim GRID, koji je nedavno izašao, ali je 70 evra (kada ga možete naći na PS4 za 40 evra).

U tom smislu, bilo bi interesantno da Stadia podstiče korišćenje svoje platforme dodavanjem novih igara po povoljnijim cenama, ako ne rizikuje da se ljudi fokusiraju samo na model mesečne pretplate (a ovo nije baš atraktivno ideja za to da se ostale kompanije podstiču da razviju katalog za platformu, zaista).

Zaključci

Google Stadia je prvi korak ka dezertizaciji fizičkih igara na tržištu igara. Komadi neophodni za sklapanje slagalice su tu, a sve ukazuje da bi ona mogla biti klica novog načina razumevanja industrije zabave.

Međutim, Google nije tako jednostavan kao Netflix, i tu leži Stadijina prava Ahilova peta: ima veoma moćnu mašinu (10,7 teraflops GPU) i uspeo je da izbegne kašnjenje u unosu na neverovatan način, da. Ali postoji nešto što je potpuno van kontrole Google-a: kvalitet veze i trenutna infrastruktura, neki agenti koji igraju osnovnu ulogu u pravilnom funkcionisanju vaše konzole.

Dakle, da li je Stadia loš sistem? Apsolutno. Da li se isplati kupiti kontroler i Chromecast Ultra? Ako imate dobru vezu za povlačenje, samo napred. Sada, bar za sada, ne bismo je preporučili ni kao glavnu konzolu, pošto je katalog prilično mali i malo skup, u kom slučaju bi bilo mnogo jeftinije kratkoročno kupiti PS4 ili Xbox One.

Ukratko, uređaj sa svojim svetlima i senkama, koji polazi od zanimljive ideje, mada pomalo ishitrene. Uspeh će sigurno zavisiti od toga šta će od sada raditi sa platformom. Šta mislite o Google Stadia-u?